Zoran

Ово је приватна презентација

Archive for the category “Размишљања”

Размишљање 2

17.01.2015.

Victor Truviano živjeti bez vode

Na donjem snimku sa youtuba videćete nešto što ste možda već videli

Na gornjem linku poslušajte Argentinca koji ima 35 godina i koji, navodno, 7 godina ništa niti jede niti pije, čak ni vodu i „vrlo je zdrav“. Porasli su mu novi zubi kao detetu i sl; Kaže i da je dobio 6 kg na težini iako nije ni pio ni jeo ništa godinama – ti se ljudi zovu breterijanci (breath – dah na engleskom, žive od daha, vazduha) tj. organizam uzima vlagu i azot iz vazduha kada nema hrane i čak tako stvara proteine – iz azota u vazduhu !

„Porasli mu novi zubi“???
Čovek ima 35 godina, a porasli mu novi zubi. Zašto, ako je zdrav. Ima 35 godina, a izgleda kao da ima 75.

Šta smrdi u ovome? Čovek ne jede, ne pije vodu, kažu zdrav i aktivan. Bavi se sportom (Vežba 2 sata dnevno), a porasli mu novi zubi u 35. godini.

Pitam se zašto su dinosaurusi izumrli kada im je nestalo hrane. Prisetimo se kakvi su samo bili logoraši u nacističkim logorima i koliko ih je pomrlo od gladi ili slabe ishrane. Pa što oni nisu bili zdravi kao Victor Truviano. Pa bar neko od njih bi bio zdraviji za vreme boravka u logorima i posle ovog gladovanja, a nije zabeležen ni jedan jedini slučaj da je neko od tih jadnih ljudi bio zdraviji ili da se navikao na glad. Neki koji su preživeli nacistička zverstva, poživeli su dugo. Mislim da nije baš mnogo njih živelo dugo.

Rekao bih da ovo i ne zaslužuje komentar. Pogledao sam navedeni video prilog i osetio potrebu da iskomentarišem, ne toliko zbog samog videa u kome jedan ili možda dva hohštaplera obmanjuju javnost, već zbog ljudske potrebe za senzacijama i „neverovatnim“ stvarima. „Zamislite čovek niti jede niti pije već 7 godina, a zdrav…“. Nije dovoljno 15 dana ili 2 do 3 meseca… nego 7 godina.

Na kraju se pitam: „Šta je to u nama da smo željni senzacija“. Što gluplje to lepše.

Sa nama takvima vlast može da manipuliše kako hoće. I ne samo kod nas, već u celom svetu. Na žalost, ljudi su isti na svim meridijanima na ovoj planeti.

A možda je to test kojim se narod testira da bi se utvrdilo na kojoj smo skali na blentametru, pa na osnovu tih podataka može se videti koliko gluposti narod može da proguta i, naravno, da za to, još da i svoj glas?

Možda?…

Размишљање 1

Недеља 23.11.2014.

Када сам направио овај блог мислио сам да ћу одмах да га напуним неким својим размишљањима, коментарима, идејама…

Онда сам почео да се питам, а шта ја то имам да кажем толико важно и интересантно, а да то већ није негде, неко написао много боље и ауторитативније од мене.

Пре свега, а то мислим да је најважније, ово што напишем овде, моћи ће да виде сви људи на планети, а можда и неки ванземаљци. Зашто мислим да је то важно, ако баш и није најважније?

До пре петнаестак година, пре ове ере интернета и бесплатног коришћења презентација, које могу сви да виде, своје идеје могли смо да записујемо на папир, који смо држали на свом писаћем столу и то су могли да виде и прочитају само блиски рођаци, пријатељи и неко коме смо ми то желели да покажемо. Колико би то далеко отишло зависило би од утиска који смо оставили својим текстом и њиховом спремношћу да то пренесу даље. Могли смо то и да пошаљемо неком уреднику некаквих новина или часописа, а он ако сматра да то вреди објавиће, а ако не, бациће. Па у свим новинама и часописима писало је и пише: „прилози се не враћају“.

Ако би неко имао довољно материјала, могао је покушати да објави књигу код неког издавача. Опет је требало да то неко оцени. Па ако ваља, ваља али текст онда треба да се слаже и са издавачком политиком и…тако даље и тако даље.

Неки су били паметни или упорни или имали рођаке на положају, а неки су имали све то и пред њима је била каријера успешног новинара, филозофа, писца, политичара, професора…

Неки срећници су могли да наступају и на радију, касније на телевизији, а неки ако се замере званичној политици бивали су скидани са тих медија трајно. Наравно да је то трајно трајало док је трајала та политичка опција. Они који су доживели промену власти дочекали су да им забрана, можда, буде, и скинута).

Шта сам овим хтео да кажем?

Могућност да већи број људи чује некакве ваше идеје, размишљања, теорије, тумачења и ко зна шта још, зависило је од тога, да ли ће нам неко дозволити да се појавимо на телевизији, радију, у штампи и да ли ће нам изаћи књига. Ако је то што пишемо, безвредно и није нека штета, али ако вреди можда ће бити изгубљено за сва времена. Па и „Александријска библиотека“ је спаљена и није због тога човечанство престало да постоји. Шта је тамо све писало можемо само да замишљамо, јер је тамо било толико „књига“ да су се њима годинама грејала купатила у Александрији. Зато верујем да би свет био знатно боље место, да су те књиге сачуване за покољења.

Дакле, сви ми сада имамо могућност да на интернету објавимо своје мисли, идеје, схватања… и то могу да виде сви на свету. Не треба дакле неко други да одлучује да ли ово заслужује да буде објављено или не. О томе сами одлучујемо и ово могу видети и прочитати сви, одмах после објављивања.

Post Navigation