Zoran

Ово је приватна презентација

Размишљање 1

Недеља 23.11.2014.

Када сам направио овај блог мислио сам да ћу одмах да га напуним неким својим размишљањима, коментарима, идејама…

Онда сам почео да се питам, а шта ја то имам да кажем толико важно и интересантно, а да то већ није негде, неко написао много боље и ауторитативније од мене.

Пре свега, а то мислим да је најважније, ово што напишем овде, моћи ће да виде сви људи на планети, а можда и неки ванземаљци. Зашто мислим да је то важно, ако баш и није најважније?

До пре петнаестак година, пре ове ере интернета и бесплатног коришћења презентација, које могу сви да виде, своје идеје могли смо да записујемо на папир, који смо држали на свом писаћем столу и то су могли да виде и прочитају само блиски рођаци, пријатељи и неко коме смо ми то желели да покажемо. Колико би то далеко отишло зависило би од утиска који смо оставили својим текстом и њиховом спремношћу да то пренесу даље. Могли смо то и да пошаљемо неком уреднику некаквих новина или часописа, а он ако сматра да то вреди објавиће, а ако не, бациће. Па у свим новинама и часописима писало је и пише: „прилози се не враћају“.

Ако би неко имао довољно материјала, могао је покушати да објави књигу код неког издавача. Опет је требало да то неко оцени. Па ако ваља, ваља али текст онда треба да се слаже и са издавачком политиком и…тако даље и тако даље.

Неки су били паметни или упорни или имали рођаке на положају, а неки су имали све то и пред њима је била каријера успешног новинара, филозофа, писца, политичара, професора…

Неки срећници су могли да наступају и на радију, касније на телевизији, а неки ако се замере званичној политици бивали су скидани са тих медија трајно. Наравно да је то трајно трајало док је трајала та политичка опција. Они који су доживели промену власти дочекали су да им забрана, можда, буде, и скинута).

Шта сам овим хтео да кажем?

Могућност да већи број људи чује некакве ваше идеје, размишљања, теорије, тумачења и ко зна шта још, зависило је од тога, да ли ће нам неко дозволити да се појавимо на телевизији, радију, у штампи и да ли ће нам изаћи књига. Ако је то што пишемо, безвредно и није нека штета, али ако вреди можда ће бити изгубљено за сва времена. Па и „Александријска библиотека“ је спаљена и није због тога човечанство престало да постоји. Шта је тамо све писало можемо само да замишљамо, јер је тамо било толико „књига“ да су се њима годинама грејала купатила у Александрији. Зато верујем да би свет био знатно боље место, да су те књиге сачуване за покољења.

Дакле, сви ми сада имамо могућност да на интернету објавимо своје мисли, идеје, схватања… и то могу да виде сви на свету. Не треба дакле неко други да одлучује да ли ово заслужује да буде објављено или не. О томе сами одлучујемо и ово могу видети и прочитати сви, одмах после објављивања.

Advertisements

Single Post Navigation

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: